BHZdravlje

Nema reklama za prikazivanje


Fizička neaktivnost može biti jednako opasna po vaše zdravlje kao pušenje

Fizička neaktivnost može biti jednako opasna po vaše zdravlje kao pušenje, pokazuju rezultati nove studije.
Na osnovu ove studije, objavljene u časopisu The Lancet procenjuje se da je 2008. godine bilo čak 5,3
smrtnih slučajeva izazvanih fizičkom neaktivnošću. Poređenja radi, istraživači ističu da se procjenjuje da
uzima oko 5 miliona života godišnje.

Fizička neaktivnost ima veliki uticaj na zdravlje u cijelom svetu

Taj uticaj se može uporediti sa onim koji ima pušenje, izjavio je na konferenciji za štampu istraživač dr I-Min Li, epidemiolog sa Harvardske škole za javno zdravlje. Međutim, stručnjaci koji nisu učestvovali u ovom istraživanju dovode u pitanje ove zaključke. Dr Timoti Armstrong, koordinator istraživanja i programa prevencije među stanovništvom Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi, ističe da njegova organizacija procenjuje da neaktivnost dovodi do manje smrtnih slučajeva – oko 3,2 miliona širom sveta na godišnjem nivou.

Armstrong kaže da misli da su istraživači u navedenom istraživanju koristili podatke prikupljene na dva različita načina. Da je ista metodologija primenjena na pušenje, mislim da se ne bi došlo do sličnog broja smrtnih slučajeva, kaže on. To ne znači da fizička aktivnost ili neaktivnost nije jedan od velikih faktora rizika u pogledu hroničnih bolesti. Svakako da jeste. Svetska zdravstvena organizacija ga trenutno rangira na četvrtom mestu svih uzročnika smrtnosti, posle visokog krvnog pritiska, pušenja i visokog holesterola.

Manjak aktivnosti izaziva srčane bolesti, dijabetes i karcinom debelog creva

Studija dalje procenjuje da je 6% srčanih bolesti, 7% dijabetesa tipa 2 i oko 10% karcinoma debelog creva i dojke povezano sa manjkom aktivnosti. Dugo sedenje može biti veoma loše za vas. Stručnjaci koji ispituju uticaj fizičke neaktivnosti na zdravlje pozdravili su ovu studiju zbog sveobuhvatnih i preciznih metoda na kojima se zasniva. Ovo je jedna zaista odlična analiza, kaže dr Džejms Levin, profesor medicine na Klinici Mejo u Ročesteru, savezna država Minesota. Znamo da čim neko ustane sa stolice, automatski poboljšava nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi i to je činjenica. Svaki put kad ustanete, situacija se poboljšava. Svaki put kad sednete, ona se pogoršava. Ako tome dodate činjenicu da sedite tokom brojnih sati u toku dana, onda ne iznenađuje što je kumulativni efekat dugog sedenja veoma negativan, kaže Levin.

I drugi stručnjaci se slažu s tim. Neaktivnost igra veliku ulogu u skoro svim hroničnim bolestima koje postoje, kaže dr Džon P. Dajfolt, docent na nutricionizmu i fiziologiji vežbanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Misuriju. On proučava zdravstvene efekte neaktivnosti, ali nije učestvovao u ovom istraživanju. Trebalo bi da pušenje i dalje vodimo kao zdravstvenog neprijatelja broj jedan, ali bi odmah iza njega trebalo staviti fizičku neaktivnost, kaže on.

Koliko tačno ljudi izlaže svoje zdravlje opasnosti zato što ne vežba dovoljno?

Jedna druga studija objavljena u Lancetu procenila je da 1 od 3 odrasle osobe i 4 od 5 tinejdžera između 13 i 15 godina ne poštuju preporuke o obimu fizičkih aktivnosti. Za odrasle osobe se preporučuje 150 minuta umerene aktivnosti kao što je brza šetnja na nedeljnom nivou. Za tinejdžere se preporučuje jedan sat umerene aktivnosti svakog dana. Ove brojke su još veće u SAD-u. Na osnovu studije je ustanovljeno da oko 41% odraslih osoba u Americi nema dovoljno fizičke aktivnosti. Studija je otkrila da su žene svih starosnih doba manje aktivne od muškaraca i da ljudi više sede što su stariji.

Zašto smo toliko neaktivni?

Po rečima istraživača, ljudi širom sveta se previše oslanjaju na automobile i druge vrste motorizovanog prevoza da bi stigli do nekog odredišta. Na primer, u SAD-u manje od 4% ljudi hoda do posla, a manje od 2% vozi bicikl u istu svrhu, u poređenju sa oko 20% ljudi koji idu peške na posao u Kini, Nemačkoj i Švedskoj. Više od 20% ljudi vozi bicikl do posla u Kini, Danskoj i Holandiji. Osim toga, previše sedimo. Oko 42% ljudi širom sveta kaže da sede više od četiri sata dnevno. Skoro 70% tinejdžera kaže da gledaju televiziju više od dva sata svakog dana.

Savet za neaktivne

Dajfolt kaže da jedan dokazano uspešan i jeftin način da se krećemo više jeste da nosimo pedometar (brojač koraka). Jedna studija je pokazala da su žene koje su nosile pedometar sa ciljem da pređu najmanje 10.000 koraka dnevno bile fizički aktivnije od onih kojima je cilj bio da svakog dana šetaju 30 minuta.

Pedometri broje korake koje pravite, ali ne mogu da kažu koliko brzo hodate. Brzina je takođe važan deo preporuka o fizičkoj aktivnosti. Prema jednoj studiji Američkog žurnala za preventivnu medicinu iz 2009. godine, potrebno je napraviti barem 3.000 koraka za 30 minuta da bi se dostigao nivo umjerene aktivnosti.


Podijeli s prijateljima

Vezani sadržaji

BH Zdravlje na facebooku


Komentariši


Vremenska prognoza

Funded by Norwegian Ministry of Foreign Affairs | Implemented by and | In cooperation with Ministry of Health of Tuzla Canton